"Нема више: Јевреј - Грк!
Нема више: роб - слободњак!...
Сви сте ви Један у Христу Исусу.
(Гал 3,28)

Другим речима: НЕМА ВИШЕ: ПРАВОСЛАВАЦ - КАТОЛИК! Сви су Једно у Христу.

Нагласак деловања Православно - старокатоличког Генералног викаријата Св. Метода јесте јединство хришћанског света и оно што га повезује, а не што га разједињује.

Православно - старокатолички Генерални викаријат Св. Метода саставни је део Цркве Христове, која је еванђеоска у ревности према Светом писму, светим тајнама и традицији. Универзалност, односно католицитет овог Викаријата произилази из "вере једном предане светима", а ортодоксија из доктрине и морала. Викаријат стоји у неизмењеној православно - католичкој традицији и апостолској мисији.
Желимо свим људима, лаицима и клирицима, деци и младима, да приближимо Реч Господњу, како би је прихватили и постали објавитељи Христа и његове Цркве у овом суморном свету.

"Без вере у своју личну бесмртност, човеков живот
би био без смисла, неприродан и неподношљив."
Ф. М. Достојевски

"Нека благост победи љутњу: нека добро савлада зло.
Нека лажљивца надигра истина, нека грамзивца победе дарови.
О, нека мржњи, преко љубави, дође крај."
источњачка изрека

Неминовна природа Цркве јесте да буде отворена и приближава се другим Црквама исте доктрине и морала. Стога, остајемо отворени за сакраменталне интеркомуније које једине могу аутентично приказати видљиво јединство хришћанског света и Цркве, предвођене самим Исусом Христом, како је то објављено у Светом писму.

"Књига живота је врховна књига: ни једно место у њој
се не чита два пута, него се судбоносни
лист сам од себе окреће.
Човек би хтео да застане на страни на којој се воли,
а страна на којој се умире већ је под прстима."

Православно - старокатолички генерални викаријат отворен је према свим Црквама које стоје у католицитету "који је верован свугде, увек и од свих" (св. Винсент Лериншки), како би се по служби речи и сакрамената сви оспособили за живе сведоке Христове.

Генерални викаријат, заједно са осталим Старокатоличким црквама Уније Св. Кристофора и Скрантонске уније, остаје веран св. Писму и традицији, односно доктрини и моралу Старе цркве, те не прихвата либералне новотарије уведене у праксу Старокатоличких цркава Утрехтске уније (благослов истополних, истополни црквени бракови и подела светих редова женама).

Старокатоличке цркве Уније Светог Кристофора у смислу светих тајни тј. сакрамената, исповедају учење којег се држе и православне цркве: постоји седам светих тајни, а то су:
крштење, исповест, причест, болесничко помазање (јелеосвећење), миропомазање (кризма), тајна брака и тајна свештенства.

Такође, Символ вере старокатолика и православаца је идентичан:

Верујем у једногa Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једногa Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносушног са Оцем, кроз кога је све постало;
Који је ради нас људи и нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан по Писму;
И Који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светог, Господа животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века. Амин.

Символ вере, какав данас познајемо, настао је на првом и другом Васељенском сабору (у Никеји и у Цариграду).
Како је модерна историја показала, због немогућности да се потпуно усагласе ставови Архијереја који су учествовали на тим саборима, на указивање цара Константина (на чији су захтев и одржани ти сабори) усвојен је Символ вере какав данас познајемо.

Управо због тога, старокатоличке цркве Уније Св. Кристофора не забрањују коришћење и символа вере са filioque, зависно од тога како је одређени човек у свом досадашњем животу навикао при служби, молитвама и сл.
Старо начело каже: "In necessariis unitas, in dubiis libertas, in omnibus caritas." ("У потребном јединство, у двојбеном слобода, у свему љубав")

У прилог чињеници о изузетној блискости у учењу Народних старокатоличких цркава и Православних цркава, говоре и следећи историјски подаци везани за Старокатолички теолошки факултет у Берну (Швајцарска):

"Први србин који је дошао на факултет у Берн био је Радослав Радић (1857-1907). Између 1903. и 1942. године дошао је један велики број студената и доктораната Српске Православне Цркве, да студира на Старокатоличком факултету у Берну. Многи су касније постали професори теолошког факултета и владике у Српској Цркви, као на пример: Светозар Радовановић (1906-1907), Свети Николај Велимировић (1906-1908), Владимир Марган и Милан Поповић, Радивој Јосић, Јордан А. Илић, Чедомир Теодоровић, Димитрије Димитријевић, Трипко Дукановић, Саво Дукановић, Матија Антуновић, Раде Кузманић и Михаиле Ломпар."

преузето са сајта СПЦ - епархије Аустријско - швајцарске: http://www.crkva.at/parohije/svajcarska/bern/

У данашње време, од познатих владика и професора који су завршили Старокатолички теолошки факултет у Берну, наводимо неке:

митрополит др Амфилохије Радовић;
епископ шумадијски др Сава;
проф. Богословског факултета у Београду, др Прибислав Симић.

ОСНОВНЕ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ УНИЈЕ НАРОДНИХ СТАРОКАТОЛИЧКИХ ЦРКАВА И СТАРОКАТОЛИЧКИХ ЦРКАВА УТРЕХТСКЕ УНИЈЕ

Ортодоксне Старокатоличке цркве (Генерални викаријат):

- условно прихватају догму о непогрешивости папе (за папу као Западног Патријарха који је ''први међу једнакима'' редовно се моли у канону мисе)
- свештеници се могу женити
- жене се не могу заредити
- црквени брак се не може склопити по други пут, него се први брак поништава (уколико се пред црквеним судом докаже да је склопљен без праве спознаје или с лошом намером)
- истополни парови су такође деца Божија али се забрањује њихово благосиљање и склапање истополних бракова
- постоји обавеза исповести
- побачај осуђује и забрањује, осим ако је живот мајке реално угрожен: циљ је спасити бар један живот
- директну еутаназију осуђује и забрањује, али допуштени су лекови за ублажавање бола
- црквени погреб служи се и за самоубице, држећи се претпоставке да су тај грех, који је један од уопште најтежих грехова, учинили у неурачунљивом стању
- пост и немрс су прописани
- екскомуникација постоји.

Старокатоличке цркве Утрехтске уније (чији члан НИЈЕ овај Викаријат):

- не прихватају догму о непогрешивости папе
- свештеници се могу женити
- жене се могу заредити
- црквени брак се може склопити по други пут
- истополни парови су такође деца Божија
- нема обавезе исповести
- побачај осуђује, али га дозвољава ако је угрожен живот мајке
- еутаназију осуђује, али не и давање лекова за бол
- одржава се црквени погреб за самоубице
- нема прописаног поста
- нема екскомуникације

--------------------------------------------

Ради потпунијег сагледавања настанкa Старокатоличке цркве, а посебно и Уније ортодоксних Старокатоличких цркава, можете преузети следећи текст, који обухвата основе учења, настанак, начин управљања и остало предвиђено Законом о црквама и верским заједницама РС. --> текст <--